Павел Можаев
Переводы с эсперанто на русский

E-rusaj tradukoj de Paŭlo Moĵajev

   Соблаговолите ознакомиться с моими переводами с эсперанто на русский язык. Пока что их четыре: "Валинор", "Свет гор" (оба - Ивана Наумова), а так же "Посвящение" Эдуарда Тварожека и "чудо" Хорхе Камачо.



I. Naumov
Valinor'
И. Наумов
Валинор
(с эсперанто перевёл П. Можаев)
Post longaj bataloj
Mi lavis en rojoj armilojn,
Sed jen - la rivero
Elfluas en bluan senfinon.
Kaj birdo de l' maro
Revekis antikvan destinon
Kaptantan nur filojn
De l' nobla Krepuska Elfaro.

Nin tordante ploras mevo
Kaj vekiĝas nia revo
Kies nomo kvazaŭ or'...
Tie ni renkontos fratojn,
Mevoj gvidos la boatojn,
Venu ni al Valinor'!

Mirinda scipovo -
Nek resti nek paŝi el rondo,
Kaj kuni kaj fori
Tuŝante nin el la lontan'.
Elmara ombrido
Plaŭdantas per plumoj de ondo
Por firme enkori
Je ĉiu teran'...
Ni venos al Valinor'!..

Finiĝis milito
Per venka atingo de l' celo,
Sed jen - la rivero
Elfluas en bluan senrandon,
Kaj birdo de l' Maro
Per krio min tiras en landon
Restantan la stelo
Por nobla Krepuska Elfaro.

Blankaj plumoj, akra beko,
Mevo damnas nin al neko:
Nek ĉi tie nek en for'
Ni trankvilos, ni kvietos -
Mevoj krios kvazaŭ petos:
Venu vi al Valinor'.

Diabla mispovo -
Nek stari nek fali mortante
Pro ĝia enveno,
Pro ĝia veneno en kor' -
Elmara ombrido
Nin vokas ĉu krie ĉu kante...
De tiu momento
Ni vivas laŭ mor':
Ni venos al Valinor'!..
Пройдя все сраженья,
Свой меч я в реке омываю,
Но вот - раздаётся
Река беспредельным разливом.
И птица над кромкой
Прадавние будит порывы,
Которым внимаем
Лишь мы - тёмных эльфов потомки.

Чайка проливает слёзы,
Распаляя наши грёзы,
Чьё сиянье - что костёр...
Там мы братьев повстречаем,
Лодкам путь укажут чайки,
Так вперёд же - в Валинор!

О чудо-уменье -
Быть с нами и всё же не с нами,
Теряясь, возникнуть,
Лишь чуть нас касаясь вдали.
Сын тени из моря
Играет и плещет волнами,
Чтоб верно проникнуть
В сердца всей Земли...
Ты встретишь нас, Валинор!

Достигнута цель,
Мы во славе простились с войною,
Но вот - и река
В бесконечность летит голубую,
И птицы крик громкий
В страну меня тянет святую,
Что служит звездою
Для нас - тёмных эльфов потомков.

Клювы, перья, боль какая!
Чайки плачут, предрекая
Нам жестокий приговор:
На огромном белом свете
Нам покоя уж не встретить,
Так скорей же - в Валинор!

Проклятые узы -
Ни встать, ни упасть, умирая,
Бессильно не смея
Судьбе пойти наперекор -
Сын тени из моря
Зовёт нас, словами играя...
И с этой минуты
Таков уговор,
Что вступим мы в Валинор!


I. Naumov
Lum' de montoj
И. Наумов
Свет гор
(с эсперанто перевёл П. Можаев)
Blanka lumo de neĝ' sur dekliv' de lontana mont'
Donis celon al ni alloginte per sia profund'.
Inter ni kaj montaro troviĝis pordeg' kaj pont',
Ni trairis pordegon per paŝo - dum unu sekund'.

"Farduono", deklaris amik' kun konvinka rid',
Kaj prirevis noktumon en herboj sub klara ĉiel'...
Ni iradis ĝis nokto, kaj restis montar' en vid',
Ni iradis - ĝis suno paligis lumeton de stel'.

Daŭris ir', kaj plusiĝis irtagoj al longa ĉen',
Monta neĝo trembrilis restante en sama lontan'.
Ni atingis la finon. Ni trovis montrilon, ke: jen,
Trairitas ĉi-tie ĝis fino l' unua span'.

Kiomspanas la ponto? - ja scias neniu krom
Finvenintoj. Post dors' ne videblas hejmfara fum' -
Egalforas por ni la distancoj ĝis mont' kaj ĝis dom'.
Preferita, vizaĝojn de ni reheligas l' lum'.
Белый свет чудо-снега со склонов далёких гор
Стал нам целью, маня и чаруя своей глубиной.
Меж горами и нами - лишь мост и ворот затвор,
Мы прошли сквозь врата одним шагом, секундой одной.

"Половина работы!" - и смех удержать невмочь,
И мечты о ночлеге в траве под небесным шатром...
Мы шагали до ночи - и горы шагали прочь,
Мы всё шли, а уж солнце гасило свет звёзд огнём...

Дни свивались в цепочку, мы шли сколько было сил,
Но всё в той же дали столь заветные были места.
Мы достигли конца.Указателя текст возгласил:
"Вами проёден здесь только лишь первый пролёт моста."

Сколько ж будет пролётов? Лишь те, кто прошёл весь путь
Нам ответят, а уж за спиной знаков дома нет...
Путь домой расстоянья до гор не короче ничуть -
Наши лица опять освещает желанный свет...



Eduard V. Tvarožek
Dediĉo
Эдвард Тварожек
Посвящение
(с эсперанто перевёл П. Можаев)
Jen,
mi donaceton al vi alportis
el lando admirinda, fabela,
- ne kolĉenon el oro,
nek perlojn blanke brilajn,
transdonendajn kun riverenco rita,
ne -

nur manplenon da ŝtonetoj el maro
sur pelveto ligna, eĉ ne polurita.

Se vi ekhezitis
ĉu donacon tian preni
- ne sciante, ĉu ĝi estas digna,
en kio estas ĝia valoro -
memoru:
jarmilojn laboris
la pacienca maro
por fari ilin rondaj
kaj luladis ilin
per multegaj miloj
da ondoj vagabondaj,
kaj la suno
dum la sama tempo
karesadis ilin
per sia ora flamo,

kaj mi,
kiam mi kolektis ilin
en ŝaŭmaj akvoj ondaj

pri vi nur pensis kun amo.
Вот,
я принёс тебе небольшой подарок
из страны восхитительной, дивной,
- не золотую цепочку,
не жемчуг, до боли блестящий,
жаждущих передачи с почтительностью неподдельной,
нет -

лишь камешков морских небольшую горстку
в простой деревянной посудине самодельной.

И если ты усомнилась,
принимать ли такой подарок,
не зная, в чём вся его ценность,
не видя достоинств огромных,
то помни:

чтобы они стали круглыми,
трудолюбивое море
тысячелетья старалось;
чтобы их убаюкать,
тысячелетья друг другом
волны-бродяги сменялись;
и всё это время
ласкало и грело их солнце,
огонь чей так ярок и весел...

А я,
собирая их в пенных,
полных волнения водах,

Всем сердцем тобою лишь грезил...



Jorge Camacho
miraklo
Хорхе Камачо
чудо
(с эсперанто перевёл П. Можаев)
miraklo, ke vi skribis. jes, miraklo,
ke trafas viaj vortoj min en solo
de nordo kaj de vintro. sed mirakloj,

vi sciis kaj mi scias, venas solaj
malofte aŭ neniam kaj ĉi tempo
gravedas ilin. oni povas sole

nur miri kaj admiri kaj samtempe
deziri, ke senskue ni plu vivu.
sed mi respondu nun, kiam mi tempas

marodi el kviet' de mia vivo
manplenon da minutoj. vi mesaĝas,
ke ia di' ekzistas kaj ke vivas

ankoraŭ lia fil'; ke, se l' mesaĝon
mi volas kontraŭdiri, mi tuj skribu;
ke tamen mi ne pravas. ĉi-mesaĝe

vi provas min inciti. vi eĉ skribas,
ke vin plenigas iom-post-iome
sankta' spirit', kiel en sanktaj skriboj.

ĉu via di' ekzistas? mi neniom
trasentas lin en mia ĉiutago.
ĉu eble li jam mortis? kiam? kiom

da homoj lin funebras festotage
sen sci' pri lia morto? jes, li mortis,
kaj lia kredo staras ĝis la tago

lasta. samkiel brontosaŭron mortan
esploras multetuberul', idole
ĝia skeleto, katedral' de morto,

impresas kaj imponas idolanojn.
ne min. ne plu. aperas al la vido
intu': identas dioj kaj idoloj

de sektoj, eklezioj kaj klarvidaj
doktrinoj religiaj. mankas karno
kaj sango, viv' kaj viglo. nevideblen

ili forputris. altas nun senkarna
ostaro kaj dogmar' pro kiuj oni
onin atakis, murdas kaj diskarnos.

sed min ne konsideru oniulo
beata kaj bigota kaj zelota:
nescio blinda gvidas la oniojn,

instigas ilin pie zelotismi
kaj ame sangobapti la adeptojn
de alinoma di', la fizelotojn.

cetere, kiun dion vi adeptas?
ĉu tiun de islamo? ĉu kristanan?
ĉu dion propran? ĉu vi maladepte

adoptas ne la dion de stepanoj,
viaj prauloj, sed kreaĵon fremdan?
nu, tiu kredo, kiun mi mem anas,

fontas el mia viv'. neniam fremde
agitis ĝi en mi. ĝi simple hejmis
sen trudo kaj doloro, kvankam fremdon

de infanaĝa miseduko hejma
necesis ekskrementi for de mi.
mi sentas min en pura, milda hejmo.

eble ekzistas dioj. ne en mia,
sed en alia mondo, lama, orfa,
kies utero abortigus min.

la fil' de via di', naiva orfo,
mumias en vitrin de viraj, inaj
kaj virgaj cerboj, kiuj spriton orfas.

per ŝima sem' li fekundigis inojn
kaj virojn milmilope, ĝis pleniĝis
la ter' de liaj idoj kaj idinoj.

nun ili ĉie plagas. se vi plene
solviĝos en la gregon, en la svarmon,
konsciu, ke vi nestos en malpleno,

kies profundon maskas la svarmuloj
per preĝoj kaj balbutoj. kiam duboj
sieĝas vin de ĉiuj flankoj, svarme,

vi turnas vin al dioj kaj vi dubas
pri vi, rezignacie. dank' al dio!
verŝajne dio benos vin, sendube.

fermentas en diabloj io dia;
embuskas dio jen, en idiotoj;
sed vi ignoras, kvazaŭ mem diino,

la trompon, kaj min nomas idioto
malprava, kiu rajtas nur respondi
al via anatem'. se idiote

kolero gvidus tiun ĉi respondon,
aŭ ne koler', sed komplezemo ama,
vi mokus min dealte, respondante:

"ne gravas; vi ne pravas". ne pro amo
mi versas, nek pro juko, sed pro devo
klarigi, kial diojn mi malamas.

mi agas senenvie, konscie mortideva,
matena efemera rosa guto,
al vana sindefendo devigita.

kaj punkto. el ĉielo ja ne gutas
mielo. fermu ĝin! ne argumentu
provante konvinkadi min pogute.

rezervu la venenajn argumentojn
por dup' alia, kiun libroj, homoj
tedas aŭ naŭzas, ĉar argumentistoj

ne min rekaptos. en abundo homa
mi restos ateisto kaj pagano
vivanta sian vivon plene home

sen dia kurator'. kun si. anakronisme.
ты написала мне - какое чудо,
когда ты сам с собою, одинокий,
среди зимы и севера. но чуда,

мы знаем, ходят лишь поодиночке,
порой иль никогда, а наше время
плодит их постоянно. можно только

лишь удивляться и одновременно
всё дальше грезить беспроблемной жизнью.
но я отвечу, хоть и временами

противно из своей спокойной жизни
украсть и пять минут. ты сообщаешь,
что есть какой-то бог; что проживает

и сын его; что если сообщенью
хочу я возразить, рука пусть пишет;
что всё ж неправ я. этим сообщеньем

меня ты раздражаешь. но ты пишешь,
что дух святой тебя уже настолько
исполнил, сколь святых в святых писаньях.

ужели есть твой бог? но я нисколько
не чувствую его средь ежедневья.
быть может, умер он? когда? и сколько

людей о нём заплачут в шумный полдень,
не зная о кончине? да, он умер,
но его вера будет жить и днями

последними. так бронтозавр мёртвый
притягивает взгляды, словно идол;
к его скелету, будто к храму смерти,

так жадно рвётся идолопоклонник.
но я не рвусь. и схожими я вижу
религию и идолопоклонство,

доктрины, церкви, секты, ясновидцев.
они немы, им не хватает тела,
движенья, крови, жизни. невидимкой

они уж сгнили. жив лишь бестелесный
скелет из догм, из-за которых люди
лишают жизни вражеское тело.

и мне противно в каждом человеке
упёрство, ханжество и фанатичность.
незнанье слепо движет человеком,

из-за него мы свято фанатеем
и кровью крестим (во любви!) адептов
другого бога - мерзостных фанатов.

и, кстати, что за бога ты адепт?
исламского? евангельского бога?
но почему б не стать тебе адептом,

не доверять языческому богу -
созданью твоих предков, не пришельцу?
та вера, что мне служит вечным богом,

пришла из моей жизни. чужаком
она не прописалась в моём доме,
а вечно там жила. хотя пришельцев

из сказок поучительных домашних
и должен был я выссать из себя.
зато теперь - я в чистом, мягком доме.

возможно, бог и есть, но не в моём -
в другом каком-то мире, слабом, бедном,
чья матка изрыгнула бы меня.

сын бога твоего, святой бедняжка,
бесцельно сохнет в недрах детских, женских
да и мужских мозгов, смекалкой бедных.

трухлявой гнилью он засеял женщин,
мужчин, детей, всю землю он заполнил
толпой детей своих - самцов и самок.

но бедствуют они. коль ты полна
решимости сродниться с этим роем,
то знай: его гнездо - лишь бездна, пустошь,

чьё дно скрывают лишь молитвы роя,
бесплодные псалмы. когда сомненья
тебя со всех сторон окружат роем,

ты молишься богам, в своих сомненьях
в себя теряя веру. слава богу!
тебя благословит он несомненно.

однако, есть и в чёрте сила божья,
а то видна она и в идиоте,
но ты не видишь, мня себя богиней,

обмана; я считаюсь идиотом,
что может только ересью ответить
анафеме. и злоба ль идиота

проходит через все мои ответы
или напротив - лишь елей любовный,
ты только усмехнёшься, отвечая:

"не важно. ты не прав". не от любви
пишу я, ни от зуда, просто должно
открыть, за что богов я ненавижу.

не зависть движет мной, обычным смертным,
передрассветной малой росной каплей,
к напрасной обороне принуждённой.

на этом кончим. с неба мёд не каплет.
уймись! закройся! эти аргументы
способны только убеждать по капле.

оставь отраву этих аргументов
другому простаку, что в книгах, людях
не видит жизни. этим аргументам

меня не взять. и в массе человечьей
я буду атеист или язычник,
что жизнь свою живёт по-человечьи

без божьей помощи. с собой. анахронизмом.



Назад


Сайт создан в системе uCoz